Дунав као интимни простор душе
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Sunday, 22 February 2009 01:56
- Written by Ала Татаренко - www.rastko.org,yu
- Hits: 3227
Милорад Павић у својој "Аутобиографији" истиче да је рођен на обалама рајске реке. Могла бих то рећи и за себе, мада се моја рајска река не зове Дунав (Истар), него Дњестар. Али, као што имена тих река звуче слично, а ипак довољно различито, мој поглед на Дунав биће поглед искоса, поглед другог. Оног другог који није рођен на Дунавским обалама, али који се не осећа на њима као странац. Ова тврдња важи не само за мене, него и за многе Украјинце, за које Дунав представља неодвојиви део домаћег културног простора. Мада протиче сасвим малим делом Украјине, велика река заузима несумњиво повлашћени положај у украјинској културној свести. Од детињства Украјинца прате песме у којима се јавља Дунав: ниједна од река није опевана у тако бројним народним умотворинама. Најчешће је она симбол далеког и туђег простора, обележје краја где је све другачије. Најпознатија је од тих песама "Ишао је Козак преко Дунава// Рекао је збогом својој девојци"; у другој ("Црвена ружа") жена прети свом мужу-пијаници да ће га оставити са децом и отићи преко Дунава... Историјски корени такве представе везани су за времена царице Катарине II која је укинула Запорошку Сич - својеврсну казачку републику, када је део Козака отишао преко Дунава - у оне бајне просторе песме.
Tihim okeanom pluta ostrvo đubreta dvostruko veće od SAD-a!
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Saturday, 21 February 2009 13:22
- Written by plovila.hr
- Hits: 4141
Tihim okeanom pluta ostrvo đubreta dvostruko veće od SAD-a!
Neželjeno ostrvo nalazi se na oko 500 nautičkih milja od obale Kalifornije, a proteže se sve do Japana, preko severnog Pacifika i Havaja.
Plutajuće đubre, koje nazivaju i plastičnom supom, poluprozirno je i leži tačno ispod vodene površine, pa ga nije moguće videti na satelitskim fotografijama.
Američki oceanograf Charles Moore sasvim je slučajno otkrio ostrvo đubreta 1997. godine, kada se vraćao kući sa regate.
„Svaki put kad sam došao na palubu, pored broda je plutalo nekakvo đubre. Nije mi jasno kako smo uspjeli zagaditi tako veliku površinu?“, pita se Moore i upozorava kako se kroz sledeću deceniju površina đubreta može dvostruko povećati ne smanjimo li korištenje plastičnog otpada.
Zbog plastičnog otpada godišnje ugine više od miliona morskih ptica i sto hiljada morskih sisara.
Špricevi, upaljači i četkice za zube, sve je to pronađeno u stomacima uginulih morskih ptica.
Tolike količine đubreta opasne su i za ljude. Hemikalije koje se nalaze u njemu lako mogu dospeti u prehrambeni lanac.
Sve što završi u okeanu, jednom završi u stomaku životinja, a zatim i na našim tanjirima, kaže istraživač dr. Marcus Eriksen.
Ovo ostrvo se kreće naokolo kao velika životinja bez povodca. Kada jednom dođe do obale, imaćemo čitave plaže pokrivene đubretom, kaže okeanograf Curtis Ebbesmeyer.
Veliko ostrvo otpada sastavljeno je od dva dela, a nalazi se s obe strane Havaja. Petina je tog otpada u okeanu završila s nekog broda ili naftne platforme, dok je sve ostalo stiglo s obale.
Preneseno sa plovila.hr Izvor: dnevnik.hr
LOV NA AŽDAJU
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Thursday, 19 February 2009 13:42
- Written by Kurir
- Hits: 3360
PODGORICA - Nakon što su braća Milan i Marko Marković iz sela Plavnica, kako tvrde, videli aždaju od 40 metara nasred Skadarskog jezera, tamo se uputio i reporter Kurira, koji je juče zajedno s njima u ribarskom čamcu tragao za nepoznatom nemani. Milan napred, na pramcu čamčića, sa šakom u visini čela osmatrao je pučinu, a Marko je pozadi držao krmu. Jezdimo Skadarskim jezerom.- Tamo je bilo. Tamo, ka Bojani - viknuo je Milan, a potom nastavio da prepričava nesvakidašnju avanturu od pre nekoliko dana.
- Bili mi tog jutra sa čamcom na Murićkoj plaži, oko jedan sat po podne krenemo nazad, ja gled'o s pramca kako da upravim čamac, ima preko jezera otud 12 kilometara, i odjednom ugledam ga! Ko da se ostrvo ispred nas pojavilo. Tri crne grbe, jedna do druge - kazivao je on.
Jedno je kad se takva priča sluša na kopnu, drugo nasred jezera.
- Sekund kasnije, ono čudo ispred nas, na možda 800 metara razdaljine, ugledao je i Marko. Stajali smo ko opčinjeni i gledali ga jedno petn'es' sekundi, a onda je zaronilo, nestalo ga. Nije prošlo ni pola minuta, 300-400 metara dalje, opet se pojavilo, opet one tri grbe na jezeru, dva-tri metra iznad vode, duge, učinilo nam se, barem 40 metara. Posle je još jednom zaronilo prema Bojani, još jednom izronilo, i onda ga je nestalo - nastavio je Milan priču.
ZAGAĐENA SVETINJA
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Friday, 20 February 2009 12:00
- Written by Kurir
- Hits: 5790
JERUSALIM - Reka Jordan, koja je sveta za vernike tri religije, hrišćanstva, islama i judaizma, pretvorila se u baru u kojoj više nema života.Narodi Bliskog istoka su se vekovima oslanjali na reku Jordan ne samo kad je reč o vodi za piće već i vodi uopšte, zbog čega se dolina Jordana i područje oko Mrtvog mora svrstavaju među najplodnije oblasti na svetu. Međutim, reka Jordan i Mrtvo more takođe, sada "umiru", jer u reci Jordan više nema dovoljno sveže vode! Reka, koja je sveta za vernike tri religije, hrišćanstva, islama i judaizma, pretvorila se u vodeni put u kome više ne može da opstane bilo kakav život.
Galilejsko jezero, jedan od najvećih rezervoara sveže pijaće vode na svetu, izvor je gotovo ukupne pijaće vode u Izraelu. Galilejsko jezero napaja reku Jordan i nešto južnije - Mrtvo more. Ova ista voda utiče u reku Jordan kod Jardenita, gde je krštenje bilo, ali reka samo nekoliko kilometara južnije počinje da "umire". Iza ove zemljane brane reka Jordan kakvu znamo više ne postoji.
Roda Roki
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Wednesday, 18 February 2009 12:00
- Written by Blic
- Hits: 3296
Roda „Roki“, koja je povređena u novembru sletela na krov „Grand“ kasina, uspešno se oporavila i prezimila hladne zimske dane. Poslednjih dana predstavlja pravu atrakciju za šetače zemunskog keja, jer često šeta ili čak preleće sa splava na splav.
U novembru „Rokija“ su pronašli radnici „Grand“ kasina, nakon čega je on prstenovan je i obeležen, a zbog povrede nije mogao da poleti i zimu provede u nekim toplijim krajevima.
Prema rečima Dragana Simića na obližnjem splavu povređenu rodu hrane i o njoj se brinu radnici Javnog preduzeća „Zelenilo Beograd“.